Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. To mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluka o udruživanju učesnika na tržištu. Najteži oblici povrede konkurencije svakako su kartelski sporazumi koji dovode do neravnoteža na tržištu, a posledično i do viših cena, slabijeg kvaliteta i smanjene mogućnosti izbora za građane.

U cilju podsticanja samih učesnika da prijave restriktivne sporazume pre nego što oni budu otkriveni, EU od 1996. godine primenjuje politiku „pomilovanja“ (leniency policy), koja podrazumeva potpuni ili delimični imunitet od kažnjavanja za učesnike na tržištu koji odluče da sarađuju u procesu otkrivanja restriktivnih sporazuma, posebno kartela.

Element tajnosti je od ključnog značaja za opstanak restriktivnog sporazuma – sve aktivnosti koje se odvijaju obično su jako dobro skrivene, dokazi takođe, što otežava otkrivanje njihovog postojanja, ali ga ipak ne čini nemogućim.

Zakon o zaštiti konkurencije Republike Srbije iz 2009. godine predvideo je (čl. 69 ZZK) mogućnost potpunog ili delimičnog oslobađanja od plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije za one učesnike na osnovu čijih dokaza Komisija pokrene ili okonča postupak protiv učesnika u restriktivnim sporazumima.

Mogućnost podsticanja učesnika u restriktivnom sporazumu da ga prijavi Komisiji utiče na stabilnost njihove saradnje i uvećava verovatnoću otkrivanja restriktivnih sporazuma i kažnjavanja učesnika na tržištu koji su povredili konkurenciju. Konkretne indicije o postojanju određenog kartela su izuzetno značajne, jer mogu da doprinesu otkrivanju i utvrđivanju kartela, a samim tim i da spreče dalju štetu za potrošače i konkurenciju.

Kao osnovni uslov za oslobađanje od novčane kazne u pravu Republike Srbije predviđen je kriterijum prema kojem se od obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije može osloboditi samo učesnik restriktivnog sporazuma koji prvi Komisiji za zaštitu konkurencije prijavi postojanje sporazuma ili dostavi dokaze na osnovu kojih Komisija može doneti rešenje o povredi konkurencije zbog zaključenja restriktivnog sporazuma. Inicijatori restriktivnih sporazuma, ne mogu biti obuhvaćeni ovim programom.

Učesniku restriktivnog sporazuma koji prijavi zabranjeni sporazum, a koji ne ispunjava uslove za oslobađanje od plaćanja novčanog iznosa, isti može biti smanjen pod uslovom da u toku postupka Komisiji za zaštitu konkurencije dostavi dokaze koji joj u tom trenutku nisu bili dostupni, a koji omogućavaju okončanje postupka i donošenje rešenja o povredi konkurencije zbog zaključenja restriktivnog sporazuma. Učesniku koji ispunjava uslove, kazna može biti umanjena od 30 do 50 odsto, ako mu je konačno priznat status prvog podnosioca zahteva za smanjenje obaveze. Umanjenje od 20 do 30 odsto ostvaruje se ako mu je konačno priznat status drugog podnosioca zahteva za smanjenje obaveze ili do 20 odsto, ako mu je konačno priznat status trećeg i svakog narednog podnosioca zahteva za smanjenje obaveze.

Da bi koristili prednosti programa oslobađanja od plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije, tržišni učesnici mogu direktno ili preko svojih pravnih zastupnika podneti inicijativu za korišćenje ovog programa. Komisija za zaštitu konkurencije se ovim povodom može kontaktirati putem adrese e-pošte leniency@kzk.gov.rs.

Upotreba namenske adrese e-pošte osigurava da je tačno vreme i datum kontakta propisno zabeležen i da će se prosleđeni podaci tretirati uz najviši stepen poverljivosti unutar Komisije. Komisiju je moguće, ovim povodom, kontaktirati i na telefonski broj 011/3811948. Navedeni telefonski broj dostupan je radnim danima, u vremenu od 07.30 do 15.30 časova. Ovaj telefonski broj koristi isključivo za prijavu restriktivnih sporazuma, a isto važi i za navedenu elektronsku adresu.

Zbog tehničkih ograničenja, veličina jednog e-mejla poslatog Komisiji za zaštitu konkurencije ne bi trebalo da bude veća od 15 MB. Ako Vaša poruka prelazi 15 MB, materijal se dostavlja u vidu više e-mejl poruka.

Na Internet stranici Komisije za zaštitu konkurencije moguće je preuzeti obrazce izjava za potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije.

Ukoliko podnosilac smatra da bi otkrivanje identiteta moglo da ima štetne posledice, Komisiji se može obratiti i anonimno (recimo, preko posrednika), dostavljanjem obaveštenja sa kratkim opisom sadržine restriktivnog sporazuma, listom dokaza i informacija kojima raspolaže i kratkim opisom sadržine dokaza, pri čemu ne mora otkriti svoj identitet, identitet ostalih učesnika i detalje tog sporazuma. Komisija će učesnika u restriktivnom sporazumu koji se anonimno obratio, obavestiti o tome da li već postoji prijava restriktivnog sporazuma koji po opisu odgovara sporazumu u vezi kog se obraća Komisiji i/ili da li Komisija već raspolaže dokazima dovoljnim za pokretanje postupka.

Učesnik u sporazumu koji se Komisiji obrati anonimno ne može ostvariti pravo na prioritet u redosledu podnošenja prijave sporazuma sa zahtevom za oslobađanje od obaveze, odnosno zahteva za smanjenje obaveze. Međutim, može podneti prethodnu prijavu restriktivnog sporazuma sa zahtevom da mu se utvrdi redosled podnošenja prijave (marker). Prethodna prijava mora da sadrži sledeće podatke: osnovne podatke o sadržini restriktivnog sporazuma, podatke o učesnicima u sporazumu, listu dokaza kojima raspolaže podnosilac prijave, podatke o drugim dokazima kojima raspolažu ostali učesnici ili treća lica, opis sadržaja dokaza kojima raspolaže i procenu vremena potrebnog da Komisiji podnese potpunu prijavu sporazuma. Komisija će nakon prijema prethodne prijave, pregleda i ocene svih navoda, obavestiti podnosioca o redosledu podnošenja i roku u kom je dužan da podnese potpunu prijavu restriktivnog sporazuma sa zahtevom za oslobađanje od obaveze, pri čemu taj rok ne može biti duži od mesec dana od dana prijema prethodne prijave.

Prijava restriktivnog sporazuma i zahtev za smanjenje obaveze podnosi svaki učesnik pojedinačno. Zajednički zahtevi dva ili više učesnika u restriktivnom sporazumu nisu dopušteni.