Рестриктивни споразуми могу бити изузети од забране уколико доприносе унапређењу производње и промета, односно подстицању техничког или економског напретка, а потрошачима обезбеђују правичан део користи под условом да не намећу учесницима на тржишту ограничења која нису неопходна за постизање циља споразума, односно да не искључују конкуренцију на релевантном тржишту или његовом битном делу.
На захтев учесника у рестриктивном споразуму, Комисија може изузети поједини рестриктивни споразум од забране (у даљем тексту: појединачно изузеће).
Подносилац захтева за појединачно изузеће сноси терет доказивања испуњености услова из члана 11. овог закона.
Период на који се односи појединачно изузеће из става 1. овог члана не може бити дужи од осам година.
Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана.
Изузеће од забране рестриктивног споразума може да се односи на одређене категорије споразума, уколико су испуњени услови из члана 11. овог закона, као и други посебни услови који се односе на врсту и садржину споразума, односно дужину његовог трајања.
Рестриктивни споразуми који испуњавају услове из става 1. овог члана не подносе се Комисији ради изузећа.
Влада одређује категорије споразума и ближе прописује посебне услове из става 1. овог члана.
Споразуми мањег значаја су споразуми између учесника на тржишту чији укупни тржишни удео на релевантном тржишту производа и услуга на територији Републике Србије, није већи од:
Споразуми мањег значаја су дозвољени, осим ако је циљ хоризонталног споразума одређивање цена или ограничавање производње или продаје, односно подела тржишта снадбевања, као и ако је циљ вертикалног споразума одређивање цене, односно поделе тржишта.