Monopol je zabranjen – NETAČNO

U pitanju je oblik nesavršene konkurencije gde veći deo ponude kontroliše jedan učesnik na tržištu. Najčešće se javlja u proizvodnji i pružanju uslua kod kojih ne postoje supstituti, u granama u kojima je ulazak konkurenata veoma otežan. Međutim, ne postoji znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Zakon o zaštiti konkurencije kao povredu konkurencije vidi one aktivnosti gde se monopol zloupotrebljava. Nije na Komisiji da sprečava one učesnike na tržištu koji su spremni da ulažu u inovacije i kvalitet svojih proizvoda i usluga. Ali, ukoliko tržišni učesnik koji ima monopolski položaj na tržištu ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, postupa u suprotnosti sa Zakonom, odnosno krši pravila konkurencije.

Samo monopolista ima dominantan položaj na tržištu – NETAČNO

Učesnik na tržištu ima dominantan položaj kada zbog svoje tržišne snage može da se, u značajnoj meri, ponaša nezavisno u odnosu na konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Ovakav položaj određenog učesnika na tržištu ne mora da znači da on ima i monopol na tržištu. Monopolista je uvek i dominantan učesnik na tržištu, a suprotno nije uvek tačno. Poput monopolskog, ni dominantan položaj na tržištu nije zabranjen. Tržišna snaga se određuje u odnosu na relevantne pokazatelje, posebno strukturu relevantnog tržišta, stvarne i potencijalne konkurente, ekonomsku i finansijsku snagu, stepen vertikalne integrisanosti, prednost u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije, prepreke za pristup drugih učesnika na tržištu i slično.

Učesnici na tržištu mogu biti i fizička lica – TAČNO

Svako pravno ili fizičko lice koje, neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili čak jednokratno učestvuje u prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njegovog pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva predstavlja učesnika na tržištu na koga se odnose odredbe Zakona o zaštiti konkurencije. Učesnik na tržištu može biti privredno društvo, preduzetnik, ali i državni organ, organ lokalne samouprave, sindikat, udruženje, sportska organizacija, ustanova, zadruga, javno preduzeće i privredno društvo koje obavlja delatnost od opšteg interesa.

Svi učesnici u kartelu mogu biti oslobođeni od kazne kroz pokajnički program – NETAČNO

Učesnik kartelskog – restriktivnog sporazuma koji prvi prijavi njegovo postojanje ili dostavi dokaze na osnovu kojih Komisija za zaštitu konkurencije može da donese rešenje o povredi konkurencije može da bude oslobođen od obaveze plaćanja novčanog iznosa kazne. Učesniku kartelskog sporazuma koji se nije prijavio prvi, ali ipak pruži Komisiji određene kvalitetne dokaze, kazna koja bi inače bila određena, može biti umanjena. Ovu vrstu oslobađanja, odnosno umanjenja ne mogu da dobiju inicijatori kartelskog sporazuma.

Konkurencija i konkurentnost nisu sinonimi – TAČNO

Konkurentnost je sposobnost zemlje da u slobodnim i ravnopravnim tržišnim uslovima proizvodi robe i usluge koje prolaze test međunarodnog tržišta, uz istovremeno zadržavanje i dugoročno povećanje realnog dohotka stanovništva. S druge strane, konkurencija je jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije. Pretpostavlja se da se učesnici na tržištu međusobno takmiče za kupce svojih proizvoda ili usluga, te da je svaka poslovna aktivnost predmet konkurentskog pritiska od strane drugih učesnika na istom tržištu.

Podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije stiče status stranke u postupku – NETAČNO

Inicijativu za pokretanje postupka povrede konkurencije Komisiji može podneti svako pravno ili fizičko lice, državni organ ili organizacija. Podnosilac inicijative nema status stranke u postupku. Komisija na osnovu dostavljenih inicijativa može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti, a identitet podnosioca inicijative može biti zaštićen, ako on to želi. Komisija je u obavezi da podnosioca inicijative obavesti o njenom ishodu, a na njegov zahtev da obaveštava i o toku eventualno pokrenutog postupka.

Nije u skladu sa zakonom da uvoznik ili veletrgovac određuje fiksne ili minimalne cene po kojima će kupci dalje prodavati njegovu robu ili usluge – TAČNO

Određivanje cena u daljoj prodaji podjednako je neprihvaljivo za prodaju u klasičnim prodavnicama i za prodaju preko interneta. Prodavac bi pod određenim uslovima mogao da odredi maksimalnu ili preporučenu prodajnu cenu, ali samo ukoliko se na taj način ne omogućava utvrđivanje fiksnih ili minimalnih prodajnih cena prinudom, uslovljavanjem poslovanja ili pružanjem dodatnih pogodnosti.

Dozvoljeno je određivanje i naplaćivanje različitih cena za iste proizvode različitim kupcima – DELIMIČNO TAČNO

Ovo ponašanje, poznato kao „cenovna diskriminacija“ često predstavlja jedan od vidova zloupotrebe dominantnog položaja učesnika na tržištu. Na taj način se različitim prodajnim cenama utiče na strukturu troškova kupca, čime se neki od njih dovode u nepovoljniji konkurentski položaj u odnosu na druge. Isti efekat može se postići i rabatnom politikom koja nije u skladu sa pravilima o zaštiti konkurencije. Po pravilu količinski rabati nisu u suprotnosti sa Zakonom. U određenim slučajevima, različite cene za pojedine kategorije kupaca – korisnika usluga, nisu u suprotnosti sa pravilima konkurencije (npr. Različite cene prevoza za zaposlene, penzionere, studente i đake).

Kartelsko dogovaranje može biti i usmeno – TAČNO

Kartel se smatra najtežim oblikom povrede konkurencije, zbog činjenice da su učesnici u sporazumu isključili međusobnu konkurenciju i time stvorili uslove za povećanje cena ili pogoršanje odnosno sprečavanje poboljšanja kvaliteta, unapređenja proizvoda, inovacija, obima proizvodnje ili prodaje proizvoda. Kartelski sporazum može biti pismeni, usmeni, izričit ili prećutan. Može trajati u dugom vremenskom periodu, ali i samo jednokratno.

Komisija za zaštitu konkurencije štiti male firme od aktivnosti velikih kompanija – NETAČNO

Zakonom o zaštiti konkurencije, Komisiji su date nadležnosti i ovlašćenja da sprovodeći Zakon omogući ravnopravne uslove za tržišnu utakmicu svih učesnika na tržištu, nezavisno od njihove veličine ili oblika vlasništva. Komisija štiti konkurenciju na tržištu, a ne konkurente od drugih konkurenata. Sankcionisanjem učesnika na tržištu koji je povredio konkurenciju i nalaganjem određenih mera ponašanja ili strukturnih mera, indirektno se štite i drugi učesnici na tom tržištu od poseldica nezakonitih aktivnosti počinioca povrede.