Postavite sebi ova pitanja:

• Da li komunicirate putem javnih saopštenja, izjava za medije i iznosite ili razmenjujete stavove na različitim stručnim skupovima, bilo u okviru specijalizovanih nastupa udruženja ili na stručnim seminarima i konferencijama?
• Da li putem medija, kroz prezentacije na zajedničkim sastancima, seminarima ili stručnim skupovima objavljujete svoju poslovnu politiku naročito u pogledu cena, obima proizvodnje ili ponude, teritorije nastupa i slično?
• Da li objavljujete podatke koji predstavljaju poslovno osetljive i strateški značajne informacije, a na osnovu kojih drugi učesnici na tržištu donose svoje poslovne odluke ili ih uzimaju u obzir prilikom formulisanja sopstvene poslovne politike?
• Da li javno saopštavate  podatake ili poslovne stavove, čijim uzimanjem u obzir od strane konkurenata (bilo kroz javno odgovaranje na poziv, odstupanjem od nameravane poslovne politike i sl.), može doći do stvaranja koordinacije, u smislu usaglašavanja na tržištu?
• Da li praktikujete da javno najavljujete neophodnost izmene cenovne politike ili određenih tržišnih okolnosti, izražavate nezadovoljstvo većine učesnika na tržištu zbog cenovne politike konkretnog konkurenta, najavljujete bojkotovanja jednog ili više konkurenata, pozivate na uspostavljanje barijera na tržištu i slično?
• Da li ste javno saopštavali da ste  spremni  i voljni da uskladite svoj nastup na tržištu, ukoliko bi to uradili i ostali konkurenti, u smislu cena ili drugih važnih parametara koji utiču na konkurenciju?
• Da li na poziv novinara koji, radi obezbeđivanja objektivnog izveštavanja, traže da prokomentarišite pojedine situacije u privredi,  iznosite  smernice ili stavove za vaše poslovno ponašanje?

Ukoliko su vaši odgovori „DA“ – oprez, možda kršite Zakon o zaštiti konkurencije!

Navedena ponašanja mogla bi da se podvedu  pod pojam „pozivanja konkurenata na zajedničko delovanje“ , što može da dovede do nastajanja restriktivnih sporazuma u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Iako jednostrana javna saopštenja učesnika na tržištu, u načelu, ne predstavljaju usaglašenu praksu u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, takva saopštenja ipak mogu dovesti do veće predvidivosti budućeg postupanja konkurenata.

Komisija učesnicima na tržištu ne osporava mogućnost davanja generalnih ocena koje se odnose na situacije i dešavanja na tržištima na kojima su aktivni. Međutim, ukoliko učesnici na tržištu objavljuju informacije u vezi sa sopstvenom poslovnom politikom, preporuka Komisije je da prethodno ocene:

• da li ovakve objave koriste kupcima ili konkurentima,
• da li se na takav način ostavlja prostor konkurentima za prilagođavanje, odnosno identično delovanje,

Činjenje dostupnim onih informacija koje u redovnom toku poslovanja, po pravilu nisu javno dostupne mogu, što bi bilo u skladu i sa međunarodnom, a naročito evropskom praksom, za posledicu imati pokretanje postupka pred Komisijom.