Postizanje najbolje cene za uložen novac građana

Primarni cilj efektivne politike javnih nabavki jeste da se pribave najkvalitetnije robe ili usluge, po najnižoj mogućoj ceni, odnosno da se postigne najbolja vrednost za uložen novac poreskih obveznika. Snažna konkurencija između dobavljača pomaže da se realizuje ovaj cilj.

Nameštene ili lažirane ponude na javnim tenderima predstavljaju jednu od najtežih povreda konkurencije. Učesnici na tržištu često nastupaju na javnim tenderima zajednički, odnosno tajno dogovaraju nastup pre podnošenja ponude, čiji je cilj da se poveća cena proizvoda ili usluge, odnosno smanji kvalitet isporučenog, podeli tržište ili na drugi način utiče na konačan izbor naručioca.

Kako javne nabavke u visokom procentu učestvuju u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije, veoma je važno prepoznati i sprečiti svaki vid njihovog nameštanja ili lažiranja.
Nameštanje ponuda se dešava širom sveta, u svim privrednim granama i okolnostima, Iskustva pokazuju da procesi lažiranja ponuda nekada traju decenijama, pri čemu utiču na razna tržišta. Pri svakoj pojavi nameštenih ponuda u procesu javnih nabavki nanosi se veoma velika šteta poreskim obveznicima i plaća se više nego što je fer cena, što je na štetu celog društva.

Kada pravila koja regulišu javne nabavke omogućavaju komunikaciju između konkurenata povećavaju se mogućnosti da dođe do njihovog dogovora. Zato je veoma važno da se pravilima koja regulišu javne nabavke ne olakšava dodatno stvaranje dogovora. U tom smislu, potrebno je napraviti balans između zahteva za transparentnošću procesa i potrebe za snažnom konkurencijom u postupku nabavke. Pažljivim dizajniranjem javnih nabavki može se smanjiti mogućnost za nastanak nameštenih ponuda ili čak i eliminisati ova, za svako društvo, izuzetno štetna pojava.

Šta su nameštene ili lažirane ponude

Nameštene ili lažirane ponude posledica su dogovora među ponuđačima da eliminišu konkurenciju u procesu javne nabavke, a samim tim i fer cenu. Ponuđači mogu na mnoge načine da eliminišu konkurenciju:

• konkurenti se dogovore da podnesu nekonkurentsku ponudu – ponudu u kojoj je cena veoma visoka, a što isključuje mogućnost da bude izabrana kao najpovoljnija ili sadrži uslove koji su za naručioca neprihvatljivi;
• konkurenti se dogovore da ne podnesu ponudu ili da podnesu, ali da je povuku pre razmatranja;
• konkurenti se dogovore da podnesu ponudu samo u određenom geografskom području ili samo određenim naručiocima.

Iako strategije koju koriste ponuđači koji se dogovaraju mogu biti različite, svim je zajedničko to šte se konkurenti u stvari dogovaraju da eliminišu konkurenciju kako bi nabavna cena bila viša i naručilac platio više nego u uslovima fer konkurencije.

Dizajniranje efektivnih javnih nabavki

Kako bi se javnom nabavkom postiglo najviše za uloženi novac poreskih obveznika, neophodno je da se one dizajniraju u skladu sa sledećom strategijom:

• posmatranje tržišta koja su podložna nameštenim ponudama;
• prethodno upoznavanje sa tržištem nabavki;
• osnaživanje što većeg broja potencijalnih ponuđača da podnose ponude;
• postavljanje jasnih zahteva i omogućavanje nepredvidljivosti;
• ograničavanje komunikacije između ponuđača;
• utvrđivanje jasnih kriterijuma za dodelu ugovora i
• obezbeđenje usavršavanja službenika za javne nabavke na teme vezane za nameštene ponude.

Tržišta koja su podložna nameštenim ponudama

Postojanje posebnih odlika određenih sektora ili određenih proizvoda podstiče ili olakšava nameštanje ponuda, što bi trebalo uzeti u obzir kod dizajniranja ponuda.

Mali broj ponuđača – što je manji broj ponuđača veća je mogućnost dogovora oko nameštanja ponude. Ukoliko isti ponuđači učestvuju u ponovljenim javnim nabavkama lakše se postiže dogovor.

Otežan ulazak na tržište – tržišta sa malim brojem učesnika su podložnija dogovorima učesnika o nastupu na tenderima. Ukoliko na tržištu ima samo nekoliko učesnika, a ulazak na tržištu je otežan, jer zahteva velike troškove, izaziva poteškoće ili je prilično spor, smatra se da postoji zaštitna barijera koja pomaže nameštanju ponuda;

Standardizovani ili jednostavni proizvodi odnosno homogeni proizvodi – šanse za dogovor su mnogo veće ukoliko je proizvod ili usluga koja se nabavlja standardizovana i ne menja se tokom vremena ili je u pitanju homogeni proizvod koji je isti ili veoma sličan u pogledu karakteristika, kvaliteta i sl.

Prethodno upoznavanje sa tržištem nabavki

Prikupljanje informacija o vrstama proizvoda ili usluga dostupnih na tržištu koji zadovoljavaju zahteve naručioca, o potencijalnim dobavljačima tih proizvoda, odnosno davaocima usluga, o cenama, uključujući i cene u drugim geografskim područjima ili cenama za slične proizvode najbolji je način na koji odgovorna lica za nabavke mogu da osmisle postupak nabavke, kako bi za dati novac dobili najbolju moguću vrednost.

Saznanje o cenama koje su ponuđene u prethodnoj javnoj nabavci za isti ili sličan proizvod, kao i druge zajedničke okolnosti nedavne javne nabavke pomažu službeniku za javne nabavke da prepozna šta bi bilo prihvatljivo, a šta ne.

Podsticanje većeg broja potencijalnih ponuđača da podnose ponude

Dizajniranje javnih nabavki bi trebalo da ide u pravcu podsticanja što većeg broja ponuđača da odgovore na poziv za učešće na tenderu čime se smanjuju šanse za nameštene ponude. Uslovi za podnošenje ponuda treba da budu dobro odmereni tako da ne odbijaju ponude kvalifikovanih i pouzdanih ponuđača. Nepotrebna ograničenja o veličini ponuđača, njihovoj prirodi ili strukturi mogu da smanje njihov broj. Ponuđače obeshrabruje podnošenje ponuda, ukoliko su troškovi pripremanja ponuda visoki.

U cilju smanjenja troškova ponuda treba preduzeti sledeće:

• ne menjati formu ponuda ako nije neophodno,
• ne zahtevati informacije koje nisu od neke koristi,
• odrediti odgovarajuće vreme za pripremu ponuda,
• koristiti elektronske ponude ukoliko je to moguće.

Dodatno, treba omogućiti učešće malim i srednjim preduzećima da se nadmeću za određene partije, ukoliko ne mogu za ugovor u celini.

Postavljanje jasnih zahteva i omogućavanje nepredvidljivosti

Preporučuje se da karakteristike proizvoda i usluga budu definisane u smislu funkcionalnih performansi, pre nego da se označe reference specifičnog proizvoda. Trebalo bi dozvoliti alternativne ili inovativne izvore snabdevanja što primenu strategije neameštenih ponuda može značajno da oteža. Jasni zahtevi mogu da olakšaju učesnicima na tržištu da razumeju šta se od njih očekuje, što može da ohrabri i dodatne učesnike na tržištu da podnesu ponudu.

Veći stepen predvidljivosti i nepromenljive količine mogu olakšati tajne dogovore. Zbog toga je važno da se ponekad obavlja nabavka zajedno sa drugim naručiocima.

Ograničavanje komunikacije između ponuđača

Za nameštene ponude neophodno je da ponuđači ne komuniciraju međusobno. Ako je javna nabavka tako dizajnirana da otežava potencijalnim ponuđačim da identifikuju svoje konkurente, realizovanje nameštene ponude postaje mnogo teže. S tim u vezi, dobro bi bilo preduzeti sledeće:

• izbegavati da se zainteresovani ponuđači sretnu u predtenderskom postupku;
• dozvoliti podnošenje ponuda mejlom ili elektronski;
• čuvati identitet ponuđača, odnosno radije koristiti brojeve nego ih identifikovati po nazivu;
• predvideti obavezu ponuđača da potpišu izjavu o nezavisno utvrđenoj ponudi u kojoj ponuđač izjavljuje da ponuda koju podnosi nije nameštena na način da je došlo do neodgovarajuće komunikacije između konkurenata, da nije otkrivena ponuđena cena ili da nije podsticao na dogovor. Ova izjava podseća ponuđače na njihovu obavezu da se ne dogovaraju. Takođe, u izjavi može biti naglašena sankcija za nameštene ponude. Lažna izjava o nezavisnoj ponudi može biti predmet krivičnog postupka.

Kriterijumi za dodelu ugovora

Mogućnost za nameštene ponude se povećava ukoliko je mali broj potencijalnih ponuđača. Zbog toga je odluka o tome koje kriterijume primeniti važna ne samo za postupak javnih nabavki u toku već i za održavanje određenog broja potencijalnih kredibilnih ponuđača sa kontinuiranim interesom da učestvuju na budućim tenderima. S tim u vezi je i izbegavanje davanja povlašćenog statusa pojedinim grupama ili kategorijama ponuđača i nefavorizovanje učesnika na tržištu čiji su ugovori o javnim nabavkama u toku, što će podstaći mala i srednja preduzeća da učestvuju.

Obezbediti usavršavanje službenika za javne nabavke o nameštenim ponudama

Odgovarajući trening će pomoći službenicima za javne nabavke da adekvatnije dizajniraju javne nabavke kako bi bile manje podložne nameštanju ponuda. Razvijanje baze podataka o rezultatima prethodnih i aktuelnih tendera pomaže da se uoče potencijalni problemi i brzo isprave. Neformalni intervjui sa ponuđačima koji su prestali da učestvuju u javnim nabavkama ili koji nisu bili uspešni u većem broju nabavki može da pomogne da se identifikuje problem u dizajaniranju javnih nabavki.

Kako prepoznati nameštene ponude

Nameštene ponude se prepoznaju po određenim sumnjivim okolnostim kao što su:

• uvek isti ponuđač daje najnižu ponudu;
• određeni ponuđači učestvuju samo na određenim geografskim područjima;
• ponuđač koji se redovno javlja na tendere ne učestvuje u javnoj nabavci za koju se očekuje da je podnese;
• neočekivano i iznenadno povlačenje ponude;
• izabrani ponuđač kojem je dodeljen ugovor unajmljuje podizvođača koji je jedan od onih koji nisu pobedili;
• izabrani ponuđač kojem je dodeljen ugovor ne prihvata da zaključi ugovor, ali se kasnije pojavljuje kao podizvođač;
• identične štamparske greške ili isti rukopis u ponudama podnetim od strane različitih privrednih društva;
• dokumentacija različitih privrednih društva je podneta sa istog broja faksa ili iz iste pošte;
• ponude različitih ponuđača sadrže značajan broj identičnih procena troškova ili identične greške u kalkulaciji cena;
• velika razlika u ceni ponuđača koji je izabrani ponuđač i ostalih ponuđača;
• jedan ponuđač podnosi ponudu za više ponuđača;
• ponuđač je učesnik na tržištu za kojeg se osnovano pretpostavlja da ne može uspešno da ispuni ugovor.

Zajedničke ponude

Ponudu može podneti grupa ponuđača i ponuda se može podneti sa podizvođačem u skladu sa odredbom čl 80. i 81. Zakona o javnim nabavkama. Sa stanovišta pravila o zaštiti konkurencije nije dozvoljena svaka zajednička ponuda ili ponuda sa podizvođačem. U skladu sa odredbom člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije sporazum učenika na tržištu koji su konkurenti o određivanju cena jeste restriktivni sporazum koji je zabranjen i ništav.

Neće se smatrati restriktivnim sporazumima iz člana 10. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije sporazumi o zajedničkom učešću u postupcima javnih nabavki zaključeni između učesnika na tržištu:

• koji nisu konkurenti u smislu Zakona o zaštiti konkurencije ili
• koji se u smislu odredbi člana 5. Zakona o zaštiti konkurencije smatraju povezanim učesnicima na tržištu ili
• koji jesu konkurenti u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, ali pod uslovom:
  • da nijedan od učesnika u sporazumu nije mogao samostalno učestvovati u postupku javne nabavke u skladu sa uslovima iz konkursne dokumentacije;
  • da nijedan deo učesnika u sporazumu nije mogao učestvovati u postupku javne nabavke podnošenjem posebne zajedničke ponude;
  • da je razmena poslovno osetljivih informacija između konkurenata ograničena na predmetni postupak javne nabavke i da se odnosi samo na informacije neophodne za sastavljanje ponude i realizaciju ugovora koji je eventualno dodeljen u postupku javne nabavke;
  • da sporazum ne sadrži odredbe o zabrani konkurencije, kojima se ograničava ili sprečava nadmetanje učesnika u sporazumu u drugim postupcima javnih nabavki, bilo da nastupaju samostalno, kao članovi grupe ili kao članovi podizvođačke grupe.

Neće se smatrati restriktivnim sporazumima, iz člana 10. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije, ni sporazumi o zajedničkom učešću u postupcima javnih nabavki u kojima samo jedan od učesnika u sporazumu može podneti samostalnu ponudu, a kome se ostali učesnici pridružuju radi sticanja neophodnih referenci i know-how. Neophodan uslov je da učesnici u sporazumu, koji se pridružuju, ne mogu učestvovati u postupku javne nabavke podnošenjem zajedničke ponude.

Sporazumi o zajedničkom učešću u postupcima javnih nabavki koji ne ispunjavaju prethodno pobrojane uslove predstavljaju restriktivne sporazume u smislu člana 10. stav 1. Zakona o zaštiti konkurencije, a ugovornim stranama, u skladu sa članom 12. Zakona o zaštiti konkurencije, preostaje mogućnost podnošenja zahteva za pojedinačno izuzeće od zabrane. Pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane biće odobreno u slučajevima kumulativnog ispunjenja uslova iz člana 11. Zakona o zaštiti konkurencije.

Sankcije

Za restriktivne sporazume iz člana 10. stav 1. i 2 tačka 1) i 5) Zakona o zaštiti konkurencije u koje spada i nameštena ponuda propisana je obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije i obračunatog u skladu sa članom 7. ovog zakona.

Kako prijaviti nameštenu ponudu ili učešće u nameštenoj ponudi Komisiji za zaštitu konkurencije

Ako ste kao službenik za javne nabavke, nezadovoljni ponuđač ili treće lice saznali za sumnjive okolnosti koje ukazuju na nameštenu ponudu prijavite to Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije. Ukoliko želite da ostanete anonimni pozovite Komisiju za zaštitu konkurencije na broj + 381(0) 3811811, gde ćete dobiti dalja uputstva o načinu prijavljivanja i zaštiti identiteta.

Ukoliko ste učesnik u nameštenoj ponudi prijavite se Komisiji sa pozivom na odredbe člana 69. Zakona o zaštiti konkurencije koje vam omogućavaju imunitet od izricanja mere zaštite konkurencije ili umanjenje mere u skladu sa odredbama navedenog člana, možete se javiti Komisiji.