Незаконито је да добављач, увозник или велетрговац одређује цене по којој ће друге компаније даље продавати његове производе или услуге. Одређивање цена у даљој продаји подједнако је неприхватљиво и за он-лине трговине, као и за продају у радњама.

Продавац би могао да одреди максималну или препоручену продајну цену, само под условом да се на тај начин не омогућава утврђивање фиксних или минималних продајних цена принудом, условљавањем пословања или пружањем погодности.

Одређивање продајне цене у даљој продаји може се постићи и најчешће се и постиже индиректним средствима. То је случај када се, на пример, споразумом утврђује маржа купца, одређује максимални износ попуста који купац може да одобри свом купцу на прописани ниво цене; ако се давање рабата услови применом задатог нивоа цена; ако се повраћај новца уложеног у промотивне активности услови применом задатог нивоа цена или ако се везују прописане продајне цене за продајне цене конкурената. Такође, примена задатог нивоа цена може бити подстакнута претњом, застрашивањем, упозорењем, казнама, кашњењем или обуставом испоруке или раскидом уговора. Директна или индиректна средства за утврђивање цена могу бити ефикаснија уколико се комбинују са мерама помоћу којих се јасно идентификују трговци који не поштују задати ниво цена, попут успостављања система праћења цена или обавезе трговца да пријави и извештава о оним члановима дистрибутивне мреже који одступају од стандардног нивоа цена. Оваква пракса третира се као утврђивање продајних цена у даљој продаји и не може бити изузета од забране.

Утврђивање цена у даљој продаји представља забрањени, односно рестриктивни споразум који за циљ или последицу имају значајно ограничавање, нарушавање или спречавање, конкуренције.

Иако добављачи, увозници или велетрговци могу трговцима да препоруче малопродајне цене, не могу да им забране да производ или услуге продају и по нижој цени.

Употреба претњи или финансијских подстицаја, којима би препоручена малопродајна цена у ствари постала минимална цена, представља повреду конкуренције.

Одређивањем цена у даљој продаји сви тржишни учесници који у овом послу учествују ризику изрицање мера заштите конкуренције у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини до 10 одсто од укупног годишњег прихода оствареног у претходној години. Могу нарушити и пословну репутацију свих укључених страна.

Ако су продавци присиљени од стране добављача да робу или услуге продају по унапред одређеној цени, такво понашање могу пријавити Комисији за заштиту конкуренције и на тај начин избећи покретање поступка и санкције, а нарочито ако га одмах пријаве и сарађују током поступка. Више информација о учешћу у овом, покајничком програму можете добити на сајту Комисије: http://www.kzk.gov.rs/kzk/wp-content/uploads/2017/11/liflet-leniency.pdf

Закон о заштити конкуренције помаже компанијама да своје купце ставе на прво место и штити правила по којима се одвија утакмица на тржишту, ради омогућавања користи за потрошаче.