Pojam koncentracije

Član 17.

Koncentracija učesnika na tržištu nastaje u slučaju:

1. spajanja i drugih statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava;
2. sticanja od strane jednog ili više učesnika na tržištu, neposredne ili posredne kontrole u smislu člana 5. stav 2. ovog zakona nad drugim učesnikom na tržištu ili više učesnika na tržištu, ili delom, odnosno delovima drugih učesnika na tržištu, koji mogu predstavljati samostalnu poslovnu celinu.
3. zajedničkog ulaganja od strane dva ili više učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole u smislu člana 5. stav 2. ovog zakona nad postojećim učesnikom na tržištu, koji posluje na dugoročnoj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog učesnika na tržištu.

Učesnik u koncentraciji koji je predmet sticanja kontrole

Koncentracija učesnika na tržištu nastaje u slučaju sticanja (neposredne ili posredne) kontrole nad jednim ili više učesnika na tržištu koji se smatraju povezanim učesnicima u smislu člana 5. stav 1-2. Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“, broj 51/09 i 95/13, dalje u tekstu: Zakon). Jezičko tumačenje čini nespornim da predmet preuzimanja u jednoj koncentraciji može biti više učesnika na tržištu koji su prethodno bili povezaniučesnici na tržištu.

Imajući u vidu sadržinu i cilj navedene odredbe i ispitivanja koncentracija, kao i sadržinu i cilj propisa Evropske unije o zaštiti konkurencije, odredba člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona ne isključuje mogućnost da predmet sticanja kontrole budu učesnici na tržištu koji se ne smatraju povezanim učesnicima, odnosno da se kontrola stiče realizacijom jedne ili više pravnih transakcija, pod uslovom da su te transakcije jedinstvene prirode i da krajnji rezultat predstavlja jednu koncentraciju.

Prema Uredbi EU o koncentracijama broj 139/2004 (Council Regulation (EC) No 139/2004 of 20 January 2004 on the control of concentrations between undertakings, Official Journal L. 24/2004), u tački 20. Uvoda ove uredbe, pojam koncentracije svrsishodno je definisati tako da obuhvati transakcije koje vode trajnim, odnosno dugoročnim promenama u kontroli nad učesnicima na tržištu, a time i u strukturi tržišta. Shodno tome, svrsishodno je Uredbom obuhvatiti i sva zajednička ulaganja u cilju stvaranja novih učesnika na tržištu koji posluju na dugoročnoj osnovi i imaju sve funkcije nezavisnog učesnika na tržištu. Prikladno je, štaviše, sa transakcijama, koje su međusobno usko povezane, postupati kao sa pojedinačnim koncentracijama, jer ih povezuje određeni uslov ili imaju oblik niza transakcija s hartijama od vrednosti, koje se realizuju u razumno kratkom vremenskom periodu.

U skladu sa tačkom 20. Uvoda Uredbe EU o koncentracijama, kao i u skladu sa Obaveštenjem Evropske komisije o nadležnostima (Commission Consolidated Jurisdictional Notice under Council Regulation (EC) No 139/2004 on the control of concentrations between undertakings, O.J. C. 95/2008), koje bliže uređuje tačku 20. ove uredbe, prikladno je tretirati kao jednu koncentraciju više transakcija koje su međusobno zavisne tako što su povezane uslovom. Obaveštenje Evropske komisije o nadležnostima predviđa posebna pravila kojima se bliže uređuje postupanje u ovakvim slučajevima.

Prilikom postupanja u ovakvim slučajevima treba identifikovati ekonomsku realnost u osnovi transakcija, a time i ekonomski cilj za kojim učesnici u koncentraciji teže. Drugim rečima, da bi se utvrdila jedinstvena priroda predmetnih transakcija, potrebno je, u svakom pojedinačnom slučaju, utvrditi da li su te transakcije međusobno zavisne, odnosno povezane na takav način da jedna transakcija ne bi bila izvršena bez druge.

Prema ovom obaveštenju, nekoliko transakcija, čak i ako su međusobno povezane uslovom, mogu se tretirati kao jedna koncentracija samo ako kontrolu na kraju stekne isti učesnik ili više istih učesnika na tržištu. Samo u ovim okolnostima dve ili više transakcija mogu se smatrati jedinstvenim po prirodi i prema tome čine jednu koncentraciju u smislu Uredbe EU o koncentracijama.

Uslovljenost transakcija

Komisija ceni da li su transakcije međusobno zavisne, odnosno uslovljene na način da se nijedna transakcija ne bi realizovala bez ostalih i one stoga predstavljaju jednu operaciju. Ovaj uslov je potvrđen i u sudskoj praksi EU (predmet Cementbouw v. Commission (Cementbouw Handel and Industrie BV v. Commission of the European Communities), br. T-282/02, presuda Opšteg suda od 23.02.2006), što odgovara objašnjenju Uredbe EU o koncentracijama da su transakcije povezane uslovom. Međutim, ako različite transakcije nisu međusobno zavisne, odnosno povezane uslovom, i ako bi učesnici u koncentraciji nastavili sprovođenje jedne od transakcija, a da druge ne bi sledile realizaciju prve transakcije, onda svaku transakciju treba pojedinačno ocenjivati u skladu sa Zakonom, kao posebnu koncentraciju.

Takva uslovljenost se obično pokazuje ako su transakcije povezane de jure, tj. ako su njihovi ugovori povezani međusobnim uslovljavanjem. Međutim, ako se de facto uslovljenost može na zadovoljavajući način dokazati, i to može biti dovoljno da se transakcije posmatraju kao jedna koncentracija. Ovo zahteva ekonomsku procenu da li svaka od transakcija nužno zavisi od zaključka o ostalim transakcijama. Bitan pokazatelj međusobne zavisnosti nekoliko transakcija je istovremeno zaključivanje relevantnih transakcionih ugovora koji predstavljaju akt o koncentraciji. Do zaključka o faktičkoj međusobnoj uslovljenosti nekoliko transakcija biće teško doći ukoliko njihova istovremenost ne postoji. Izraženi nedostatak istovremenog sprovođenja pravno međusobno uslovljenih transakcija takođe može dovesti u sumnju njihovu stvarnu međusobnu povezanost.

Paralelna i serijska sticanja kontrole

Da bi se nekoliko transakcija sticanja kontrole smatralo jednom koncentracijom, u praksi se mogu izdvojiti različite situacije.

Jedna od takvih situacija je paralelno sticanje kontrole, tj. situacija kada učesnik A paralelno preuzima kontrolu nad učesnicima B i C od odvojenih/ različitih prodavaca, pod uslovom da A nije dužan da kupi B i C, a nijedan prodavac nije dužan da proda B, odnosno C, ako se obe transakcije (kupovina B i C) ne realizuju.

Druga takva situacije je serijsko sticanje kontrole, tj. situacija kada učesnik A stiče kontrolu nad učesnikom B, pod uslovom da B prethodno ili istovremeno stekne kontrolu nad učesnikom C.

Serijsko sticanje kontrole može voditi i sticanju zajedničke kontrole. Radi se o slučajevima kada, putem serijske transakcije, učesnik na tržištu se saglasi da prvo stekne pojedinačnu kontrolu nad ciljnim društvom, u cilju direktne prodaje stečenog udela u ciljnom društvu drugom učesniku na tržištu, što nakon toga konačno vodi sticanju zajedničke kontrole nad ciljnim društvom od strane oba sticaoca/ učesnika na tržištu. Ako su oba sticanja kontrole međusobno uslovljena, ove dve transakcije se mogu posmatrati kao jedna koncentracija kojom se stiče zajednička kontrola, kao konačan rezultat ovih transakcija.

⁎⁎⁎

Imajući u vidu otežano poslovanje učesnika na tržištu usled okolnosti izazvanih pandemijom virusa COVID-19, kao i sve veći broj kompleksnih transakcija na tržištu koje predstavljaju koncentracije u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, a u cilju delotvornije kontrole koncentracija, Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje da se prilikom postupanja u slučajevima kada se više međusobno povezanih, odnosno uslovljenih transakcija može smatrati jednom koncentracijom, mogu primeniti napred navedeni kriterijumi koji se primenjuju u pravu EU. U primeni odredbe člana 17. stav 1. Zakona, Komisija će, između ostalog, ceniti ispunjenost ovih kriterijuma i za to neophodnih uslova u svakom konkretnom slučaju, i to samo pod uslovom da kontrolu na kraju stiče isti učesnik ili više istih učesnika na tržištu. Shodno tome, u takvim slučajevima se procenjuje da li određeni broj transakcija dovodi do jedne prijave ili se za te transakcije mora smatrati da dovode do više koncentracija, tj. više prijava.