Рестриктивни споразуми су споразуми између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. То могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлука о удруживању учесника на тржишту. Најтежи облици повреде конкуренције свакако су картелски споразуми који доводе до неравнотежа на тржишту, а последично и до виших цена, слабијег квалитета и смањене могућности избора за грађане.
У циљу подстицања самих учесника да пријаве рестриктивне споразуме пре него што они буду откривени, ЕУ од 1996. године примењује политику „помиловања“ (leniency policy), која подразумева потпуни или делимични имунитет од кажњавања за учеснике на тржишту који одлуче да сарађују у процесу откривања рестриктивних споразума, посебно картела.
Елемент тајности је од кључног значаја за опстанак рестриктивног споразума – све активности које се одвијају обично су јако добро скривене, докази такође, што отежава откривање њиховог постојања, али га ипак не чини немогућим.
Закон о заштити конкуренције Републике Србије из 2009. године предвидео је (чл. 69 ЗЗК) могућност потпуног или делимичног ослобађања од плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције за оне учеснике на основу чијих доказа Комисија покрене или оконча поступак против учесника у рестриктивним споразумима.
Могућност подстицања учесника у рестриктивном споразуму да га пријави Комисији утиче на стабилност њихове сарадње и увећава вероватноћу откривања рестриктивних споразума и кажњавања учесника на тржишту који су повредили конкуренцију. Конкретне индиције о постојању одређеног картела су изузетно значајне, јер могу да допринесу откривању и утврђивању картела, а самим тим и да спрече даљу штету за потрошаче и конкуренцију.
Као основни услов за ослобађање од новчане казне у праву Републике Србије предвиђен је критеријум према којем се од обавезе плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције може ослободити само учесник рестриктивног споразума који први Комисији за заштиту конкуренције пријави постојање споразума или достави доказе на основу којих Комисија може донети решење о повреди конкуренције због закључења рестриктивног споразума. Иницијатори рестриктивних споразума, не могу бити обухваћени овим програмом.
Учеснику рестриктивног споразума који пријави забрањени споразум, а који не испуњава услове за ослобађање од плаћања новчаног износа, исти може бити смањен под условом да у току поступка Комисији за заштиту конкуренције достави доказе који јој у том тренутку нису били доступни, а који омогућавају окончање поступка и доношење решења о повреди конкуренције због закључења рестриктивног споразума. Учеснику који испуњава услове, казна може бити умањена од 30 до 50 одсто, ако му је коначно признат статус првог подносиоца захтева за смањење обавезе. Умањење од 20 до 30 одсто остварује се ако му је коначно признат статус другог подносиоца захтева за смањење обавезе или до 20 одсто, ако му је коначно признат статус трећег и сваког наредног подносиоца захтева за смањење обавезе.
Да би користили предности програма ослобађања од плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције, тржишни учесници могу директно или преко својих правних заступника поднети иницијативу за коришћење овог програма. Комисија за заштиту конкуренције се овим поводом може контактирати путем адресе е-поште leniency@kzk.gov.rs.
Употреба наменскe адресe е-поште осигурава да је тачно време и датум контакта прописно забележен и да ће се прослеђени подаци третирати уз највиши степен поверљивости унутар Комисије. Комисију је могуће, овим поводом, контактирати и на телефонски број 011/3811948. Наведени телефонски број доступан је радним данима, у времену од 07.30 до 15.30 часова. Овај телефонски број користи искључиво за пријаву рестриктивних споразума, а исто важи и за наведену електронску адресу.
Због техничких ограничења, величина једног е-мејла послатог Комисији за заштиту конкуренције не би требало да буде већа од 15 МБ. Ако Ваша порука прелази 15 МБ, материјал се доставља у виду више е-мејл порука.
На Интернет страници Комисије за заштиту конкуренције могуће је преузети образце изјава за потпуно или делимично ослобађање од плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције.
Уколико подносилац сматра да би откривање идентитета могло да има штетне последице, Комисији се може обратити и анонимно (рецимо, преко посредника), достављањем обавештења са кратким описом садржине рестриктивног споразума, листом доказа и информација којима располаже и кратким описом садржине доказа, при чему не мора открити свој идентитет, идентитет осталих учесника и детаље тог споразума. Комисија ће учесника у рестриктивном споразуму који се анонимно обратио, обавестити о томе да ли већ постоји пријава рестриктивног споразума који по опису одговара споразуму у вези ког се обраћа Комисији и/или да ли Комисија већ располаже доказима довољним за покретање поступка.
Учесник у споразуму који се Комисији обрати анонимно не може остварити право на приоритет у редоследу подношења пријаве споразума са захтевом за ослобађање од обавезе, односно захтева за смањење обавезе. Међутим, може поднети претходну пријаву рестриктивног споразума са захтевом да му се утврди редослед подношења пријаве (маркер). Претходна пријава мора да садржи следеће податке: основне податке о садржини рестриктивног споразума, податке о учесницима у споразуму, листу доказа којима располаже подносилац пријаве, податке о другим доказима којима располажу остали учесници или трећа лица, опис садржаја доказа којима располаже и процену времена потребног да Комисији поднесе потпуну пријаву споразума. Комисија ће након пријема претходне пријаве, прегледа и оцене свих навода, обавестити подносиоца о редоследу подношења и року у ком је дужан да поднесе потпуну пријаву рестриктивног споразума са захтевом за ослобађање од обавезе, при чему тај рок не може бити дужи од месец дана од дана пријема претходне пријаве.
Пријава рестриктивног споразума и захтев за смањење обавезе подноси сваки учесник појединачно. Заједнички захтеви два или више учесника у рестриктивном споразуму нису допуштени.